Флавианы

ФЛАВИЈАН

 

... Духовништво, то је озбиљан духовни рад са обе стране, како духовника, тако и духовног чеда, у извесном смислу, то је договор са узајамним обавезама. У принципу, можеш да дођеш код било ког свештеника и поставиш било које питање, добијеш одговор, а даље сам решаваш како ћеш да поступиш-да прихватиш тај савет као руководство за деловање или не прихватиш.

Тај свештеник ће пред Богом да одговара само за то колико је зналачки и неравнодушно приступио твом питању. Друга је ствар духовништво. 

Када се прихвати обавезе да буде духовник неком хришћанину, свештеник преузима на себе одговорност за сав даљи развој духовног живота тог човека; за његове погрешке у грехе, чак и за само непослушање свом духовнику.

А хришћанин преузима обавезу светог послушања. То јест-добио си савет и благослов-извршавај без колебања, Господ ће молитвама духовног оца духовно да те оснажи и помогне.

Као у Јеванђељу: ухватио си се за плуг, не окрећи се назад.

-Ако духовник поведе не на ту страну?

-Па, ти упоређуј његове савете са Божијим заповестима, са учењем цркве. Ако приметиш разилажења, можеш без колебања да оставиш таквог духовног руководиоца и пређеш код другог.

Духовника данас има свакаквих, а почетнику је тешко да разабере ко је какав поп. Дешава се да из непажње људи набасају на такве духовнике који одведу право у пакао или у неки раскол...

Тако да по питњу духовништва треба прилазити са великим опрезом и пажњом, а најважније, са молитвом и смирењем...

Духовник не иде увек своме чеду уз длаку, често мораш да се смираваш, а то је мало коме по вољи...

-Алексеј! То чему сада приступаш назива се Света тајна покајања. 

Она се састоји из три етапе.

Прво: онај који се каје мора да схвати и освести умом у чему је сагрешио против заповести Божијих, то јест, чиме је увредио Божанствену Љубав. Покајање се са грчког преводи као преумљење, промена ума.

Следећа етапа: након што је умом освестио своје грехе, хришћанин мора да их спусти у срце, где се у ствари и врши сама Тајна покајања-сагоревањем греховне прљавштине у пламену искрене скрушености у срцу. Срце треба да се покаје, то јест, да преболи и оплаче своју нечистоту, да буде гануто свепраштајућом Божијом милошћу и донесе чврсту одлуку да ће водити непомирљиву борбу са непријатељима-греховним страстима и помислима.

Трећа и завршна етапа-исповест.

Исповест, у преводу са црквено-словенског значи-отворено признавати, откривати грехе, освешћене умом и оплакане срцем, хришћанин исповеда-отворено признаје пред Господом у присуству сведока, свештеника, који је истовремено и вршилац Тајне и има власт од Бога да прашта и разрешава људске грехе.

Разрешавати се преводи као развезати, ослободити...

Може се десити да се после безосећајне, формалне исповести, хладне у срцу, без обзира на изречене речи свештеника праштам и разрешавам, Христос, који невидљиво стоји поред покајника у моменту исповести каже: „А ја не опраштам“   и човек одлази са исповести не само не очишћен, него још више помрачен. Буди свестан да ће сада, трећи са нама бити Христос и управо ка Њему  усмери све своје мисли, речи и срце...

-Асада, брате Алексеј, клекни...и сети се свега за шта те савест укорева из детињства...

-Баћушка! Оче Флавијане! Ја схватам да сам грешн, осећам то, само не знам то да кажем, како се називају моји греси. Помози ми молим те!

-Добро Аљоша! Ево одакле ћемо да почнемо. Ти знаш да ћеш једног дана да умреш. Замисли да ти се то десило сада. Само што си изашао из тела кога си бацио као стару одећу и твоју душу су повели на митарства.

-Одмах на митарства? Митарства-то су неке муке?

-Не. Митарства су, буквално, царинарнице, на којима мораш да платиш дажбине за пртљаг који носиш а твој пртљаг су греси које си товарио цео живот. Јеси ли замислио?

Теби предстоји да прођеш двадесет царинарница, и у свакој  се испитују одређене врсте грехова.

Можеш да се откупиш само делима супротним од тих грехова, духовним подвизима и молитвама својим и других људи за тебе. 

Има ли људи који се моле за тебе?

-Не знам, највероватније нико...

-Видиш Алексеј,како је страшно када за тебе нема молитвеника, колико је само људи туђа молитва спасила у последњи час!

-Ја се радујем, Љоша! Радујем се што си нашао снаге да избациш из себе сву ту гадост. Радујем се, јер видим да се искрено кајеш, са болом, из душе. Радујем се, зато што верујем да је Господ примио твоје покајање, да ће те очистити и дати ти снаге за нови живот, са Богом, са Црквом.

А за мене се не брини, после прве две-три године духовничке праксе, веома је тешко да шокираш свештеника неком исповешћу-толико тога се наслушаш...А затим, како да осуђујемо некога када,

док слушаш нечије грехе, и сам их, као у огледалу, налазиш у сопственој души. Остаје ти само да прошапуташ: „И мени то опрости, Господе!“

Господ и Бог наш Исус Христос, благодатију и шчедротами својего чловекољубија, да прости ти, чадо Алексиј, всја согрешенија твоја от јуности твојеја, и аз недостојни јеромонах, властију Јего мње даноју прошају и разрешају тја от всјех грехов твојих от јуности твојеја, во имја Отца и Сина и Свајатаго Духа. Амин!

(Део из књиге: Исповест)

                                    Протојереј Александар Торик

                                  Промоција књиге "Флавијан"