ПРОГЛЕДАТИ ПРЕД ИКОНОМ
Не могу описати какво је задовољство изаћи из дугогодишњег мрака непостојања, колико је човек поносан када прогледа. Прва слика која ми се указала на овоземаљском свету био је људски лик. Гледајући лице једног човека, видех Бога. Онај који гледа Бога види читаву васиону.
А није ли се наш Господ Исус Христ оваплотио да би нам показао човечанско обличје Бога?
И сам нам то каже: “Ко је видео мене, видео је Оца”. ( Јн, 14.9)
Ни слике врхунских уметника, ни чуда природе, ни раскошне појаве нису се у мојим очима приближиле лепоти тог људског лика кога угледах после дугог мрака.
То лице није било налик другим сликама, налик оним небројаним сликама
које је моје памћење забележило као са неког филмског платна.
које је моје памћење забележило као са неког филмског платна.
Та прва слика била је потпуно другачија:
Била је то једна ИКОНА.
Икона одиста јесте слика, слика која није само земаљска већ Богочовечанска Слика, делом небеска а делом земаљска.
На икони , човек је лишен сваке тешке пролазне твари коју садржи живот.
Она представља слику људског лика упркос телесном обличју,
растерећеног, прочишћеног и очишћеног од сваке пролазне твари.
растерећеног, прочишћеног и очишћеног од сваке пролазне твари.
Као таква утиснула се дубоко у моје памћење, када сам први пут отворила очи према свету.
ОНА је била у потпуности верна канонима и строгим правилима која су сасвим одредила правац мог живота.
Та ИКОНА , била је наизглед слична овоземаљском плакату лепе природе, која показује прелепу слику неког краја кога би требало посетити , слику небеске стварности.
Прогледавши пред ЊОМ , у исти мах била сам призвана Небу. Од тог позива, једино чиме сам у животу заокупљена је путовање ка Небу. Знајући да сем Неба обитавам на местима без икаквог посебног задовољства, места за која знам да су на овој земљи привремена.
Знам и да: „Небо ми је престо а земља подножје ногама мојим”. ( Дап, 7.49)
Када се упозна део небеске стварности, кроз малени прозор те богочовечанске СЛИКЕ, тек тада се види колико је земља мала и сићушна. Тада схватите да земљу треба искористити само као подножије ногама а да је Небо дом где се треба успети.
Небо је постало циљ мог живота јер СЛИКА пред којом отворих очи део је Њега.
Нема коментара:
Постави коментар