БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА

И СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ

(Посвећено храму Светог Николе у Нишу)

Ако човек живи само телесним животом, не спознавши најбољи део

свога бића (људски дух који је божанствен) то је као да уопште никада није ни живео.

Они који живе само кроз своја чула и своје тело, као да нису живи.

Не постоје, нити су икада постојали, нити ће постојати.

Постојати значи бити добар, не постојати значи бити зао.

Разлог мог незнања за зло и лаички свет је живот

у прекрасном узвишеном сјају светог круга у коме обитавам.

Живот на Небу пресликаном на земљи

у свету божанствених и васељенских раскоши, божанственој служби

која се одвија двоструко:

тамо горе на Небу и овде на земљи, у нашој светој саборној апостолској цркви.

Све време Божанствене Литургије, душу прате и штите, воде божанске силе. Са наше десне стране, увек невидљив будно мотри сваки наш покрет, наш анђео чувар са свом свитом божанских светих сила. Душа се никада не одваја од њих. Оне су нас научиле да гледамо, говоримо, ходамо, чујемо и молимо се.Те небеске личности стоје крај нас од када смо се родили, смерно управљајући нашим животима. Ма где се упутили, оне су невидљиво увек присутне крај нас.

Стојећи смерно док свештеници у својим сјаним одорама чинодејствују Литургију, у реду око олтара на коме лежи жртва небеске војске, те божанске свете силе посматрају Божију узвишеност. Мноштво ангела оденутих у сјајне хаљине стоје свуда око олтара и попут војника главе своје клањају пред својим ћесаром одајући Му почаст. Одевени у своје сјајне одоре, свештеници служе свету литургију заједно са ангелима, покидавши сву везу са овоземаљским дајући нам до знања да је Бог ту, присутан заједно са свима нама.

Свештеници су позајмљивали своје руке Богу ширећи их ка Њему као ангели своја крила и певајући тропаре и свете химне заједно са нама:

Размисли( каже Свети Јован Златоусти) крај кога стојиш и са ким ћеш заједно Бога призивати:

са Херувимима.

Представи себи хор којим ћеш се придружити.

Нека се нико нехајно не придружује тим светим и тајанственим химнама!

Нека нико не задржава овоземаљске мисли,

но нека ослобађајући се свих световних ствари и васцело се узносећи ка небу,

као да стоји уз саму славу и лети са серафимима,

пева химну трисвету о слави и величини Божијој.

Сво време мешала су се лица верника са светима на иконама. Мирис тамјана и света рука која нам га је давала доказивала је да нас није раздвајала од Бога. Сви су били на окупу, измешани на истом светом броду; они са Неба и ми са земље. Небо и земља тада нису раздвојени,

јер је црква измирење Неба и земље, осмоза небеског и земаљског захваљујући присуству Господњем. Сви заједно измешани попут водених токова на ушћу река чинили смо саставни део литургије. Тако сабрани са Богом, сједињени смо са целим космосом.

Колико од нас тог трена у себи је проговорило: Желим да Га видим! Његово лице, Његове руке, Њега самог!

Ви Га видите, додирујете, Њиме се храните...Сам вам се даје...

Јер нама се Христово тело више не показује у јаслама, него на олтару.

Више није у рукама једне безазлене жене:

Гле, свештеник га држи!

Не само што Га видите, него Га и додирујете.

Не само што Га додирујете, него се њиме храните и у кући

својој Га носите! ( Свети Јован Златоусти)

Тихо, док је васељенским простором одзвањала песма херувимска, тискали смо се ка светој чаши где нас је чекао Господ - Свето Причешће, живи огањ жудње да би утро наше грехе и просветлио наша срца, како би смо се сједињени са божанским огњем , очистили и обожили.

Један од Серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе са олтара клијештима и дотиче се усана мојих! ( Исаија 6.6)

Стојећи прекрштених руку пред Царским дверима , вратима раја, јасно се чуо глас:

Они који су моји, ја им храну нудим...

Хтео сам брат ваш да будем, па стога тело и крв као вашу да имам,

и ево предајем вам крв и тело који су ме учинили вашим родом.

Бог је помешао своју и нашу крв, да би смо ми људи са њим једно били. ( Св. Јован Златоусти)

Прочишћени и од греха очишћени, обожени, носили смо у себи крв коју је сам Бог носио.

Били смо Богоносци...

Тада сам схватила зашто се верници преображавају и зашто су тако лепи, обасјани, светлошћу окупани када излазе са Божанствене Литургије.

Сви су Божија деца...

То људско васељенско братство јесте пуноћа хришћанског православног живота. Све је сабрано у Светој Божанственој Литургији и читав свет је био једно. Била сам део Бога и Бог био део мене.

У том трену били смо у вечности, јер вечност овде на земљи почиње и када смо у цркви већ смо на Небу.

Већ смо у вечности...