ПСАЛТИР

''Чему се све нећеш научити из Псалтира?!

У исказима Светог Василија Великог о Псалтиру постоје следеће речи:

Питање: ''Чему се све нећеш научити из Псалтира?!

Нећеш ли спознати из њега и величину храбрости, строгост праведности, часност целимудрености, савршенство трезвености, начин покајања, меру трпљења и свако добро којегод замислиш?!

У том исказу су и речи: „мера трпљења“. Значи трпљење верујућег човека не треба да буде неограничено, већ и оно има меру и могуће је успротивити се људима? (Слушкиња Божија Рима, град Самара)

Одговор: Саму реч „питање“ ми нажалост, ко и многе друге речи, погрешно размемо.

Корени те речи су у грчком језику и означавају – уздање, наду. Узмимо на пример наш живот: Муж пије, деца су распуштена, на послу су сукоби са управом. Може ли трпљење бити безгранично? Ако се говори о самољубљу, онда се наравно нема снаге да се све то изнесе. И опет се мера – граница таквог ЕГО - трпљења одређује субјективно. О каквом трпљењу говори Василије Велики? Где је мера трпљења и других врлина? Послушај шта се поје у току Поста:

„Између два разбојника Мерило праведно се налази – Крст Твој.”

Показује се да је та Божија Мера увек пред нама.

А Цар Давид директно изјављује:

“Јер Ти Си трпљење моје Господе. Господ је уздање моје од младости моје.“

Дакле, Сам Господ, немајући греха, трпи страдања и смрт на Крсту због наших греха. То је начин трпљења у борби са грехом! Распни тело своје са страстима и похотама и избавићеш се од греха и наследити живот вечни. Трпљењем вашим спасавајте душе ваше. Пошто је душа бесмртна, тако и ношење Крста треба обавезно да буде радосно.

Тако ја грешни схватам Меру трпљења и знам да ју је крајње тешко испоштовати!

Зато што припада области духа, а ми нажалост живимо телесно.

Али, на срећу имамо стотине светих од којих можемо и треба да се научимо стицању Духа Светога.

Кажете то је нека „хладовина“ – непротивљење злу.

Не! Мој грех је зло и с њим се борим уздајући се у Господа. А ако слабог вређају, суседа пљачкају, онда стави своју тугу на Господа и поступај по савести, јер „нема веће Љубави од те, да ко душу своју положи за пријатеље своје.“

(Јн 15.13).

(Јереј Валериј Бахтин)